Анатолиј Антонов и Ћин Ганг, амбасадори Русије и Кине у САД, објавили су заједнички текст у познатом америчком часопису The National Interest, у којем критикују предстојећи Бајденов “Самит за демократију“. Они у тексту констатују да су „мир, развој, поштење, правда, демократија и слобода – заједничке вредности човечанства“ и да ће такав самит продубити поделе у свету, да га таквог Русија и Кина одбацују, имајући у виду и евидентно антидемократске ратове које је Америка водила у Југославији, Ираку, Авганистану и Либији. Они описују одлике кинеске и руске демократије и свој текст завршавају овако:
„Кина и Русија позивају све земље да престану да користе „дипломатију засновану на вредностима“ за изазивање подела и конфронтације; да практикују у међународним односима узајамно поштовање и сарадњу од које сви добијају (win–win cooperation) и да теже хармоничној коегзистенцији између земаља са различитим друштвеним системима, идеологијом, историјом, културом и нивоом развоја.“
Ако узмемо у обзир дволичност старог англоамеричког света, односно да главни критеријум учешћа на „Самиту за демократију“ и нису баш неке вредности – либерализма, вишестраначаког парламентаризма, слободе медија итд, него отвореност за политички утицај (односно корупцију) од стране западног капитала, можемо помислити да је позиција двојице амбасадора можда сувише мека? Поготову ако се сетимо да су на „Самит за демократију“ позвани и „Република Косово“ и „Република Кина“ (Тајван) – што амбасадори нису ни споменули. Али не, није у питању слабост него снага, у питању је управо принципијелна опредељеност Русије и Кине за сарадњу, за човекољубље.
А колико заправо вредности и «вредности» обликују данашњи свет, видимо и на примеру пандемије. Ковид је опасан по људске животе и здравље и по стабилност и друштвени развој. Дивна прилика да се сејањем и продубљивањем нових раскола – заради (360 милијарди долара засад) и бар на неко време сачува завидна позиција западних криминалних «елита». И сумњиве мере и кампање против њих се осмишљавају и организују у истим западним центрима. С тим да су западна друштва, природно, имунија на малигно деловање својих «елита». У западним земљама су протести веома жестоки, али је и проценат вакцинисаних огроман. Испоставило се да критике западних вакцина од стране неких западних стручњака – више делују на грађане у Русији (и Србији), него на Западу. А да и не говоримо да се клипови титловани на српски и руски дистрибуирају преко Фејсбука.
Још пре 120 година Кропоткин је студијом «Узајамна помоћ као фактор еволуције» разбио у парампарчад лажну концепцију социјал-дарвинизма, доказујући да то што нам (нео)либерали до данас подмећу – да је склоност сукобима део људске биолошке природе – то не постоји ни међу животињама. Али можда је и дозвољеност масовне обмане једна од западних «вредности».
Било како било, сарадња (у којој сви добијају) коју нуде предводници Новог света, Русија и Кина, показала се у пракси, као економски ефикаснија од западне конфликтности. А о моралној супериорности да и не говоримо. Илузију да није тако, Запад је одржавао (док је могао) претећи силом и употребљавајући силу. А данас у очајању покушава да по свом старом правилу «завади па владај» изазове светски грађански рат, спуштен друштвеним мрежама до нивоа појединаца или малих група, надајући се да ће тако уздрмати чак и Русију и Кину и спречити настанак Новог света.
Од свог устоличења, његова светост патријарх српски Порфирије говори о уједињењу народа и против сукоба, јер то је смисао постојања Православне Цркве и светосавског српског народа – уједињење у Христу, у највишим духовно-моралним вредностима, саборност кроз дијалог, љубав и сарадња са ближњима као пут ка спасењу.
Пошто је његова странка на својој скупштини уврстила сарадњу у својих 10 основних начела, српски председник Вучић је ових дана рекао: «Сукобе нека други изазивају, ми ћемо да уједињујемо народ и све пристојне и нормалне људе. То је једина будућност ове странке и наше земље.»
Симфонија. Србија није случајно иницијатор Новог света.
Сарадња Србије, Русије и Кине својом суштином превазилази све нормативне оквире, представља пример свима и то ће бити све више.
Сарадња својом суштином мора превагнути над сукобима, чак и ако их спонзорише Фонд Рокфелера.
Владимир Кршљанин
(Текст објављен у листу Политика 6.12.2021.)
