Велики православни синофили и тријумф православног јединства Кине са Русијом за време Стаљина и Маоа
Пише: Кирил Фролов, руководилац Асоцијације православних експерата
Православна Црква у Кини и руско синофилство имају грандиозну историју. Православни руски мисионари су се појавили у Кини у 17. веку и Кинези су их примили са љубављу. Они су постали синофили. Љубав према Кини се толико појачала међу православним хришћанима, да је велики предводник руске духовне мисије у Кини архиепископ Гурије (Карпов) помогао кинеској влади да потпише два споразума са Русијом, који су постали темељ нашег стратешког партнерства у 21. веку.
Захваљујући тим споразумима Кина је успела да се ослободи уговора који су је довели у потпуну зависност од Британске Империје и Француске и обавезивали је на трговину опијумом, која је убијала кинески народ.
Затим је велики православни мислилац Алексеј Хомјаков написао своје историјско дело «Конфучије и Лао Це», у којем констатује чињеницу дубоке блискости православног и конфучијанског учења.
Љубав и блискост Кинеза и Руса су довеле до тога да је 1920-их година у Харбину било 82 храма, а руководиоци Православља у Кини архиепископи Виктор, Јона и Јован су устали против јапанске нацистичке агресије на северу Кине.
Мисли Гурија Карпова и Алексеја Хомјакова прерасле су у 20. веку у историјску одлуку Патријарха Алексија Првог, донету 1956. године уз подршку великих Стаљина и Маоа, о стварању Кинеске Православне Цркве и рукоположењу њеног епископа Василија.
Али издајник совјетско-кинеског братства, амерички агент који је мрзео Православље, Никита Хрушчов је посвађао Москву и Пекинг. Жртва његове политике постала је Кинеска Православна Црква и сва Руска Православна Црква.
Данас, када су наши велики руководиоци, Путин и Си Ђинпинг, обновили велико јединство Русије и Кине, да би зауставили великог пријатеља Кине Патријарха Кирила, првог религиозног руководиоца који се срео са председником Сијем, амерички империјалисти су покушали да спрече рукоположење новог предстојатеља Кинеске Православне Цркве и да поново посвађају велику Кину и велику Русију, па су наредили свом старом и верном сателиту Константинопољском Патријарху Вартоломеју да протера из Кине Кинеску Цркву и онда је Вартоломеју потчињени Хонгконшки митрополит Нектарије 2005. проклео и «забранио» Кинеску Цркву.
Треба нагласити и чињеницу да је духовни учитељ Патријарха Кирила, митрополит Никодим (Ротов) био теоретичар православног социјализма, што је за Кину изузетно важно.
Јачање Кинеске Православне Цркве, коју је створио Патријарх Алексије Први и коју обнавља Патријарх Кирил, постаће достојан одговор на нове провокације америчког империјализма.
Превео В.К.