ПЕСМА У ЧАСТ БОГИЊЕ ЦВЕЋА И ЉУБАВИ
Ја сам – Шочикецал, богиња цвећа и љубави.
Дошла сам из земље пуне магле и киша.
Из Тамоанчана сам дошла, ја, Шочикецал.
Тамо крошња светог дрвета краси висине,
и ветрови свежи и нежни певају
кроз небеса девет.
Тужно плачући Пилцинтекутли
тражи своју Шочикецал.
Хтео би да је прати
у крај умирања и туге –
ето зашто он плаче.
(Ацтеки)
—————————————————————
ПОСМРТНИ ЖИВОТ
Златни лептир пије из цвета.
Тај отворени цвет је моје срце.
Како је мирисан, пријатељи, тај цвет.
На киши он просипа своје латице.
(Ацтеки)
—————————————————————
ЗА САН
За сан
се помоли –
у поноћ
ћу доћи.
(Инке)
—————————————————————
# # #
Ја муву чувам
ватрооку,
ја муву чувам
златокрилу.
Она носи смрт
у очима огњеним,
она носи смрт
у маљама златним
и крилима дивним.
У зеленој боци
је чувам;
и нико не зна –
једе ли она,
и нико не зна –
пије ли.
Ноћима она лута,
ко звезда,
гори црвеним светлом,
а ватра очију њених рањава
до смрти.
Она носи љубав
у очима огњеним.
И крв јој
од те љубави
пламти у тами.
И ја ту муву ноћну,
смртоносну муву,
чувам
у зеленој боци,
бринем се о њој.
Али нико
и никад
не сме да сазна
дајем ли јој да пије,
дајем ли јој да једе.
(Инке)
—————————————————————