САВРЕМЕНА БРИТАНСКА ПОЕЗИЈА

ДЕВЕТ РАЗЛОГА ЗАШТО

Волим твој дух пун љубави
Волим твоје речи пуне сунцокрета
Волим твоје тачке јер су без компромиса
Волим твоје зарезе који ме наговарају
Волим твоју кошуљу пуну памука
Волим твоје кишобране пуне xеза
Волим твоја стопала што газе путем истине
Волим твоју политику пуну црвених пољубаца
Волим те много стварно те волим
У ствари не могу а да не вриснем
Толико Ми Је Добро Са Тобом!

Дебора ЛЕВИ (Вел. Британија)
—————————————————————

 

ГОВОРИ СТАРА ЖЕНА

Најнежнији си
још само у сну;
можда
ме сањаш младу…

Герда МЕЈЕР (Вел. Британија)
—————————————————————

 

ФРИЗУРА

Била сам немирна данас
Као да ће олуја
Или ћу написати песму
Не могу те избити из главе
Нисам опрала косу откако си је дотакао
Истина је, понекад ме додирнеш неочекивано
Тек што сам је скратила, па си је помирисао
Као добри пас, као лабрадор
Не мислим да си као пас.
Мислим да си чаробњак.

Сју МЕЈ (Вел. Британија)
—————————————————————

 

СТРАСТ

Шта зна страст?
Страст не зна ништа
Она је црвена и слепа
И свира конге
Са прецизношћу неурохирурга.

Страст живи у топлом
Она је ирска и збуњена
Носи мокру кошуљу
И свира бас
Прстима анђела.

Страст говори конфузно
Она је изгубљена и сама
Носи поцепане ципеле
И свира саксофон
А вода јој тече низ лице.

Страст је паметна
Она је здрава и снажна
Носи кожни опасач
И пева лица пуног сунца
Страст све зна.

Сју МЕЈ (Вел. Британија)
—————————————————————

 

БЕЗ ПОЧЕТКА И КРАЈА

без почетка и краја
широке мреже звезда
трепере. Тихи на
месечини, љубавници спавају
под кожом антилопе. Испод
животињске коже они су нежни
и загрљени.
Њихове кости светлуцају
испод прозрачне коже.
Они спавају, они сањају
ношени од једног сна до другог
ти љубавници као да лебде
у загрљају. Пољана такође
сања, тиха на месечини
сања свој сан, као љубавници
без почетка и краја

Силвија ПАСКИН (Вел. Британија)
—————————————————————

 

ЉУБАВНИК

Не желим само
твоје срце –
желим твоје тело,
твоју пут
и крв и кости,
твој глас, твоје мисли,
твој пулс;
а највише од свега желим
отиске твојих прстију,
свуда.
Нема већег преступника
од љубави,
она краде часове
дану,
снове из моје главе,
сунце
са неба,
можда је сијало данас,
не сећам се,
сабрала сам све твоје речи –
оне одређују мој свет.

Изабел ТРИЛИНГ (Вел. Британија)
—————————————————————

 

# # #

Посматрам ноћно небо
са њом у загрљају
газећи априлске траве:
Береникина коса расплетена
прави хиљаду обала
да повратак осигура.
Арктурус светли црвено
на крају лука који је
реп Великог медведа оцртао.
Регулус – бело:
тачка под упитником
или држаља српа.
Змајево тело кривуда
ко бледа стаза
од Паса гонича до Веге.
У тами коју сви знамо
прстени ватре опет
наговештавају лице сутрашњице.

Гејвин СЕЛЕРИ (Вел. Британија)
—————————————————————