Владимир Кршљанин, потпредседник Међународне словенске академије, виши саветник у МСП Србије.
Русија и Србија су, за време председника Владимира Путина и Александра Вучића достигле највиши историјски домет сарадње, и у квантитативном и у квалитативном смислу. Међусобно поверење, обим и квалитет сарадње далеко надмашују формалне обавезе садржане у билатералним уговорима.
Србија и Русија су носиоци православне цивилизације. Србија је била саставни део и краткотрајни наследник Ромејског царства, а Русија је његов трајни наследник. То што су оне носиоци православне цивилизације, објашњава њихову изузетну блискост. Оне су се, кроз читаву историју, упркос најстрашнијим искушењима, показале као најдоследнији заштитници заједничких духовно-моралних вредности, а у складу са тим вредностима, сви људи, а пре свега сви православни су браћа. То је оно што Срби и Руси осећају једни према другима и што ствара њихово међусобно поверење, обим и квалитет сарадње.
Захваљујући својој привржености духовно-моралним вредностима, Србија је одолела агресивном налету уједињеног Запада 1990-их и навела Русију да битно коригује своју спољну и унутрашњу политику. Захваљујући својој привржености духовно-моралним вредностима, Русија је данас војно-политички лидер човечанства, и заједно са Кином као економским лидером, чије су духовно-моралне вредности исте или веома сличне, ствара нови свет, свет сарадње, а не конфронтације.
Сарадња Србије и Русије није само леп историјски пример сарадње два блиска народа, која има вишевековну традицију. То је истовремено сарадња која је за обе земље од кључног значаја за њихов опстанак и будућност. Као земља на „линији фронта“ у наметнутој конфронтацији са Западом, Србија је већ много изгубила – и територијално и економски, а прети јој се и новим губицима. Подршка Русије је једини начин да она опстане и врати значајан део изгубљеног. Као главни носилац духовно-моралних вредности, међународног права и новог мултилатерализма, Русија може доказати своју светску кредибилност само ако буде успешна у првом реду у сарадњи са земљама из свог цивилизацијског круга – дакле са православним земљама. Осим Русије, православни свет данас чине још само две крупне целине – Украјина и Балкан, чије зближавање са Русијом конфронтационо настројени Запад на сваки начин настоји да спречи. А то зближавање се може постићи само преко Србије, која је у савезништву са Русијом главни носилац балканских интергација од ХIХ века до данас, односно даљим успоном сарадње са њом.
Ипак, у овом часу, на спољну политику и Србије и Русије, па и на српско-руску сарадњу, највећи утицај имају односи са Европском Унијом. Ни Србија ни Русија не желе погоршање односа са ЕУ, а још мање да буду конфронтиране са уједињеним Западом. Шта више, као заступници цивилизацијског модела, односно духовно-моралних вредности које афирмишу сарадњу, а негирају конфронтацију, оне искрено заговарају сарадњу са ЕУ. Резултат тога су овако формулисани главни акценти српске спољне политике: 1) улазак у ЕУ; 2) војна неутралност (односно неулазак у НАТО); 3) никада нећемо увести санкције Русији. То није крај листе приоритета, у коју спадају и развој стратешког партнерства са пријатељским силама – Русијом и Кином, као и што бољи односи са САД, али ови главни акценти данас потпуно задовољавају и Србију и Русију, које знају да би евентуално приступање Србије нпр. Савезној држави Русије и Белорусије (формални покушај је постојао за време Милошевића, у априлу 1999), данас имало превелику цену, јер би га Запад прогласио за „руску агресију на једну европску земљу“. Са временом, евроентузијазам дела становништва Србије постепено опада, а последњу реч о евроинтеграцијама Србије ће дати сама ЕУ, зависно од тога да ли ће задржати садашњи негативан став по питањима Русије и Косова и Метохије. Дакле, или ће сарадња земаља ЕУ са Русијом бити могућа, или Србија неће бити у ЕУ. Са правом желимо сарадњу, али би за Србију могло бити сасвим адекватно и придружено чланство у ЕУ. Вреди приметити да се у недавно усвојеном документу СНС (и СПАС): Декларација о приоритетима националне и државне политике, ЕУ уопште не спомиње, већ су главни акценти мир, развој и независност.
Сарадња као главна парадигма новог света, који предводе Русија и Кина, са својим духовно-моралним вредностима, ће несумњиво тријумфовати јер се већ показала као успешнија и јер даје шансу свима, за разлику од конфронтације, као деструктивне и морално и демократски дефектне парадигме света којим је, уз много неправде и људских жртава, управљао Запад.
Припремајући се за нови свет, у којем ће имати значајну улогу, Русија и Србија се морају потрудити да што пре надокнаде изгубљено време и прекинуту сарадњу у хуманитарној сфери, односно у области образовања и културе у другој половини 20. века, када су, под западним утицајем, у Србији многи русофили били репресирани и прогоњени, а у Русији су многи заборавили на постојање Срба. Обнова вековима пожељних и инспиративних хуманитарних веза, неопходан је предуслов да садашњи огромни резултати у политичкој, економској, војној, технолошкој и другим сферама, трајно опстану и даље се развијају.
У том контексту, у ове дане, када обележавамо 80 година од почетка Великог отаџбинског рата и устанка код нас одмах потом, као почетка гигантске заједничке борбе, која је свет ослободила од фашизма, оцењујемо као изузетно значајну, одлуку две земље да формирају у Београду Међународни институт историјског сећања. То ће бити прва у историји заједничка академска институција, са потенцијалом да афирмише истину о заједничкој Великој победи, али и о српској одбрани од западне агресије на почетку и на крају ХХ века.
Приликом последње посете председника Путина Београду, и он и његов домаћин, председник Вучић су српско-руске односе назвали савезничким. Обојица су, током читавог дана испуњеног јавним иступањима, тај израз употребили само по једном – да никоме не засметају. Великим достигнућима у сарадњи није потребна велика реклама. За њих је довољно велико поверење. Србија и Русија су данас испуњене тежњом ка сарадњи, стваралаштву, правди, саборности и јединству. Верујемо да ће оне тај дух у перспективи јачати не само у својим односима, него и у целом свету.
[*] Овај аналитички текст је написан на позив Међународног дискусионог клуба „Валдај“, водеће think-tank организације у Русији и објављен је на руском и енглеском језику на њиховом сајту у рубрици „Мишљења експерата“, поводом одржавања руско-српске конференције „Русија на Балкану – поглед у будућност“ у Руском дому у Београду 24. јуна 2021.
https://www.politika.rs/scc/clanak/482420/Pogledi/Rusija-Srbija-i-Balkan
https://ru.valdaiclub.com/a/highlights/rossiya-serbiya-i-balkany-perspektivy/
https://valdaiclub.com/a/highlights/russia-serbia-and-the-balkans-prospects/