Ове недеље се обележава 20. годишњица прве инаугурације Владимира Путина за председника. Било је то 7. маја 2000. У то време је само постојање земље било угрожено. Током две деценије, Русија је поново постала моћна држава, са којом се поново у свету рачуна и која је у стању да реши најтеже задатке и превазиђе све препреке.
Дајте држави 20 година мира, унутрашњег и спољног, и нећете препознати Русију, рекао је једном приликом Петар Столипин. 20 година које су прошле од прве инаугурације председника Путина не могу се назвати мирнима изнутра или споља. Ипак, Русију није могуће препознати.
„Ако историјски проценимо активности појединаца који су променили историју развоја својих држава, онда су све започеле у изузетно тешком периоду развоја своје државе, па је и Владимир Путин добио посебно тежак период, када су се одвијали деструктивни процеси распада Руске Федерације, када су Северни Кавказ притискали терористи, у августу је почео други чеченски рат, колапс и рушење привреде, велики проблеми повезани са националним елитама, са олигарсима “, рекао је шеф катедре за политологију и социологију Руског економског универзитета «Плеханов», Андреј Кошкин.
Дагестан, август 1999. Локални успеси војске у одбијању напада бојовника из Чеченије и сузбијању жаришта локалног бандитског подземља у основи не решавају ништа. Земља је на ивици катастрофе. У случају било каквог неуспеха, центрифугални процес се више не може зауставити. Путин, као шеф владе, лети у ратну зону. Његов задатак је да покаже војсци, а са њима и целој држави, да од данас, први пут након много година, у Русији постоји особа која је спремна да преузме потпуну одговорност за своје одлуке и развој ситуације, без обзира колико је она тада изгледала непредвидиво.
Мај 2000. Потпуни крај непријатељстава у Чеченији још је далеко. Путин, изабран за председника у марту, полаже заклетву. Јединство Русије у овом тренутку се ослања буквално на часну реч. Једини начин да се очува држава јесте хитно постизање јасног рада целокупног система управљања у земљи.
„Ако кренемо редом, онда је прва храбра одлука била она о увођењу опуномоћених представника председника, које ће се бавити довођењем регионалних законодавстава у јединствен систем. То сада изгледа као ситница, да постоје опуномоћени представници, свеједно да ли их има или нема, али у то време је то била револуција. Морам рећи да смо у тада имали царине на границама између неких региона. У Савету Федерације су сенатора и гувернери радили шта су хтели “, каже Павел Данилин, директор Центра за политичку анализу.
Два председничка мандата претворила су територију, обојену на карту једном бојом, у јединствену и одрживу државу. Реформа система односа центра и региона, стварање федералних округа, промена принципа за формирање Савета Федерације.
Крајем 2004. године промењен је статус више административно-територијалних јединица у Русији. Путин је наслеђене олигархијске групе уклонио са власти. Њихова огромна богатства су прво опорезована, а контрола стратешких индустрија почела се враћати у руке државе.
„Проблеме из 2003. године памте само професионални економисти. Сви су били апсолутно сигурни да земља ове године неће имати довољно финансијских средстава да исплати своје иностране дугове и Русија ће опет бити приморана објави дефолт. Економска политика председника, усмерена је на јачање улоге државе, имала је за циљ успостављање јединственог пореског система, пре свега. Јасноћа правила о спољној трговини, посебно за велика предузећа. И, морам рећи да су одмах после афере Јукос порески приходи од нафте и гаса порасли за 300%. Добровољни приходи. Односно, престали су да врше утају пореза”, каже Павел Данилин.
Као резултат тога, до 2008. године процес изградње вертикале власти је генерално завршен. Једном земљом је владао један председник, а Русија је коначно могла да пређе са режима самоодржања на режим развоја.
„Тај спољнополитички и унутрашњеполитички курс, који је пре 20 година изабрао председник Путин, и који је, наравно, бивао коригован, али је притом у многим темељним опредељењима остајао непромењен, ипак је пре свега обезбедио осам година динамичног економског развоја. А затим, иако у тешкој ситуацији, ипак и макроекономску и другу стабилизацију, и, наравно, јачање, озбиљно јачања безбедности земље, обезбеђивање наших спољнополитичких позиција и тако даље “, рекао је Сергеј Беспалов, водећи научни сарадник Руске академије народне привреде и државне службе при Председнику Руске Федерације.
Како се земља јачала изнутра, њена спољна рањивост је постајала све већа. На безбедносној конференцији у Минхену 2007, Путин је упозорио Запад да Русија више не намерава да се мири са занемаривањем својих интереса. Као одговор, већ следеће године, били смо приморани да прођемо тест озбиљности наших намера.
Грузијске снаге нападају Јужну Осетију и наше мировне снаге тамо присутне. Тест смо тада положили, али он је уз одлучност и спремност државе показао очиту неадекватност наших Оружаних снага за нове изазове који су се сада пред њима појавили.
„Од 2008. године започела је заиста активна фаза војне реформе, реформе оружаних снага, а до 2014. године, у време кримске операције, током које су специјалне снаге играле, као што знате, одређену улогу, постало је јасно да су наше оружане снаге успешно подигнуте на нови ниво, али тек сиријска кампања је постала заиста озбиљна демонстрација нових способности руске војске» – примећује Сергеј Беспалов.
Поновно уједињење Крима са Русијом постало је могуће, пре свега, захваљујући вољи самих становника Крима и одлучности председника. „Фини људи“ тада су само бранили резултате демократске воље грађана, запрепастивчи свет невиђеном оперативношћу, кохерентношћу и јасноћом деловања.
Сирија је, међутим, јасно показала колики је пут Русија прешла у последњих 15 година. Ако смо 2000. године тешко излазили на крај са бандама терориста на Кавказу, онда су у 2015. години наше оружане снаге успешно решавале за друге недостижне борбене задатке далеко изван граница земље. Крајем прошле године посматрач америчке публикације Блумберг овако је описао спољнополитичке резултате Путинових 20 година на власти: „Под Путином је Русија делимично обновила геополитичку моћ коју је имао Совјетски Савез, иритирајући већину од 29 земаља НАТО-а. Путин има једну врло изванредну и изненађујућу карактеристику: шири глобални утицај Русије малим снагама и средствима. “
„Неће бити могуће договорити се о било чему са Русијом на насилнички начин“, био је Путинов одговор на било какве покушаје уцена. Једнострано повлачење САД-а из Уговора о противракетној одбрани и имплементација ових система, упркос поновљеним упозорењима Москве, неочекивано је довело до развоја нове крстареће ракете на нуклеарни погон, која може да заобиђе системе противракетне одбране. Супермодерни системи: балистички комплекс Сармат, надзвучне ракете Циркон, Кинжал и Авангард, ласерски комплекс Пересвет и беспилотна подморница Посејдон – све је то већ учинило Русију технолошким лидером у области наоружања.
„Упркос томе што нам је војни буџет неупоредиво мањи од САД, где је 739 милијарди долара, а ми се уклапамо у 61,5, ми имамо високо мобилне оружане снаге обезбеђене високотехнолошким оружјем. Осим тога, морам да кажем да смо током читаве историје Совјетског Савеза заостајали за Западом у развоју високотехнолошког оружја, а у време хладног рата, заостајање је било око пет година, а данас су наше оружје и војна опрема супериорнији од оружја других држава и представљају пример економски развијеним земљама Запада, које су веровале да је њихову војну технологију немогуће надмашити“, – каже Андреј Кошкин.
Претпоставка да ће санкције срушити планове Владимира Путина показала се погрешном. Русија, која је успела да изађе на крај са последицама глобалне финансијске кризе 2008. године, као резултат низа благовремених одлука које су власти донеле, показала је још већу стабилност 2014. године. Системска борба против корупције показала је земљи и свету да од сада у Русији више нема недодирљивих, ни међу губернаторима или министрима. Национални пројекти усмерени на уклањање застоја у најважнијим областима, истовремено су повећали престиж таквих професија као што су официри, лекари и наставници. Као резултат тога, Русија је приступила 20. годишњици Путинове владавине, спремна за нову фазу развоја – за консолидацију социјалне оријентације државе, изменама Устава у складу са тим.
У баш у том часу – нови ударац. Криза изазвана пандемијом суочила је земљу с избором који је су неки у њено име био учинили на самом почетку 90-их: економија или живот људи. Тада су изабрали погрешно, а ми и даље осећамо последице тог избора. У обраћању народу у прошлу среду, Владимир Путин је јасно рекао: једини могући избор је спасавање живота.
„Подсетимо се врло кратке, свега неколико страница, али упечатљиве и потресне, до суза, приче Џека Лондона„ Закон живота “. У њој се говори о томе да је племе напуштало своје старе људе, који су им постали терет. Деца су им давала мало хране и одлазила, остављајући родитеље да их поједу звери, да умру. И стари отац, остављен сам код ватре, веровао је и надао се до краја да ће се његови синови вратити. Можете ли чак и на тренутак да замислите да бисмо могли поступити са нашим родитељима, са бакама и дедама, као у овој причи? Никада у то нећу поверовати. То није наш генетски код. Ми смо од својих предака учили нешто потпуно другачије. Са вредностима узајамне помоћи, узајамне користи, солидарности, Русија је живела хиљаду година. Оне су и данас главни стуб наше државности. Понављам још једном: за нас су сада најважнији људи, њихов живот. Другачији избор је за наш народ неприхватљив. Сигуран сам да тако мисли, и по савести поступа апсолутна већина вас. Сачуваћемо и спасити људе. А све остало ће доћи потом. Сигурно ћемо све поправити и надокнадити “, рекао је председник.
„То се може описати изреком – не ради како сам рекао, него ради као ја. То је власт поштовања, власт личног примера. Свих ових 20 година, од рата на Кавказу до недавне посете болници «Комунарка», наш председник показује да је он прави морални вођа нације „, рекао је Михаил Кузнетсов, председник Општеруског народног фронта.
Као национални лидер, Путин је јасно ставио до знања да би у тренутној ситуацији још један неморални избор у корист такозваног «спасења економије» прецртао пут свег даљег развоја земље. Јер неправедни социјално-економски систем заснован на безусловном приоритету материјалног над моралним много је већа претња будућности Русије од било ког економског губитка изазваног епидемијом.
(Превео: В.К.)