Слободан Милошевић је као личност у свом темељу имао православне српске духовно-моралне вредности, а у надградњи научни, хумани и демократски социјализам. Та два сродна принципа он је спајао и оваплотио и у свом личном и у политичком животу.
Био је човек огромне харизме, блиставог ума и бескрајне пожртвованости. Ниједног часа, чак ни у затвору, није га напуштала брига за породицу и саборце, утемељене на народноослободилачким ратовима ХХ века. А живот је, као народни вођа и Председник Републике, мирно и до краја посветио својој отаџбини, и на крају га за њу жртвовао.
Држава СФРЈ у којој је сазрео, нашла се под ударом западног империјалистичког безакоња и агресије, који су деловали без задршке после рушења СССР. Он је бранио Југославију као модерну заједницу равноправних народа, обновио и сабрао Историјску Србију на њеним најславнијим духовно-моралним темељима и спроводио модернизацију економских и политичких односа у земљи у складу са највишим нивоом научних достигнућа, верујући у социјализам XXI века и у Нови свет. Можемо само да претпостављамо колико би његове идеје и програми били успешни у мирним временима, с обзиром да су нам дали довољно снаге да се 10 година одупиремо најстрашнијој економској, пропагандној, субверзивној и војној агресији уједињеног Запада на историјском врхунцу његове охолости и унилатерализма. Против њега и против нас су деловала три фатална фактора: 1) Уједињени политички Запад, предвођен са САД, а у нашем случају и Немачком, Британијом, Ватиканом и њима подређеним фашистичким и терористичким организацијама и агентурним групацијама на нашем простору; 2) Тадашња немоћ Русије и Кине да заштите међународни поредак настао после Другог светског рата; 3) Највећа злоупотреба УН у њиховој историји, када је, супротно међународном праву, Савет безбедности уводио санкције и оснивао нелегални трибунал против нас – жртава западне агресије. Надамо се да ће наше патње и жртве, крунисане Милошевићевим великомучеништвом у канџама трибунала, ослободити друге и да никад више нико на свету неће страдати на сличан начин.
Милошевић је, упркос западној надмоћи, омогућио српски отпор у силом отцепљеним Хрватској и БиХ и угушио терористичку побуну на КиМ, одбио економску колонизацију Србије и војну окупацију запрећену у Рамбујеу и народном и својом моралном снагом, свакодневно преговарајући и борећи се за мир, изборио Дејтонски споразум и Резолуцију 1244, у чијем доношењу је помогла и Русија, ступивши због наше Голготе, на пут убрзаног опоравка и развоја.
Слободан Милошевић је формално иницирао улазак наше земље у Савез Русије и Белорусије и започео је политику свеобухватног стратешког партнерства са Кином. Његови напори на путу равноправне сарадње и интеграције свих балканских народа још више су разјарили Запад.
Народни вођа и весник Новог света је оборен добро оркестрираним америчким пучем, годину дана после војне агресије НАТО, када су англосаксонске тајне службе успеле да се пенетрирају у све друштвене поре, а земља је била до крајности исцрпљена десетогодишњим отпором најмоћнијем агресору у историји света.
Међутим, данас опет имамо просперитену Србију, уважену у Европи и свету, која иницира Отворени Балкан и која има нераскидиво савезништво са Русијом и Кином. То је могуће јер су иза нас две Косовске битке, од епохалног значаја и за Србију и за свет. Она, из 1389, против Турске империје, предвођена Лазаром, и она из 1999, против Америчке империје, предвођена Слободаном. Србија је на путу Новог завета и Новог света.
Слободанова петогодишња битка у Хагу, била је тежа и кобнија, а за историју је бар подједнако значајна као битка Димитрова у Лајпцигу, инспиришући слободољубиве људе света. Милошевићева одбрана претворила се у највећу оптужницу против злочина САД и НАТО, оптужницу која још није, али која мора бити материјализована, јер будућност Европе и света не могу почивати на заборављеном и некажњеном злочину разбијања Југославије, разарања и сатанизовања Србије и убиства њеног председника. Тек анулирањем последица овог Magnum crimena и рехабилитовањем његових невиних жртава, правда ће бити задовољена и Европа и Америка ће моћи да ступе у Нови свет. Пошто су одустали од вишегодишњег силовања Блиског и Средњег Истока, САД и њихови савезници морају напустити и Балкан, на којем су се најпре, и такође силом и злоупотребом УН, инсталирали.
А да би се то догодило, зачетник и ствараоци Новог света, Србија, Русија и Кина, морају о том важном питању проговорити једним гласом. Томе су посвећени сви наши напори.
(Излагање на Међународној Интернет конференцији „МИЛОШЕВИЋ – ПРОТИВ НАТО ЗЛОЧИНА, ЗА НОВИ СВЕТ“ 1. октобра 2021.)