Главни акценти излагања Владимира Путина на XVIII заседању Међународног дискусионог клуба «Валдај», одржаном под насловом:
«Глобална пометња – XXI: човек, вредности, држава»
Заиста, живимо у епохи грандиозних промена.
Криза, са којом имамо посла, је концептуална, чак цивилизацијска. У суштини, то је криза приступа и принципа који одређују само постојање човека на земљи, и ми ћемо свакако морати да их озбиљно преосмишљавамо. Питање је – на коју страну ићи, од чега се одрицати, шта преиспитивати или поправљати. А убеђен сам, да се за истинске вредности морамо борити и бранити их свим силама.
Човечанство је ступило у нови период пре више од три деценије, када су створени главни предуслови за окончање војно-политичке и идеолошке конфорнтације.
Постојећи модел капитализма је потрошен, у његовим оквирима нема више излаза из клупка све замршенијих противречности.
Русија је много пута апеловала и ја сад понављам тај апел, да буду одбачене неумесне амбиције и да радимо заједно, у сарадњи.
Где су нестали хуманистички принципи западне политичке мисли?
Егоистички интереси су потпуно однели превагу над појмом општег добра.
Само су суверене државе у стању да ефективно одговоре на изазове времена и очекивања грађана.
Када наступа истинска криза, остаје само једна универзална вредност – људски живот, и како да се он заштити свака држава одлучује самостално, полазећи од својих могућности, културе, тредиције.
Револуција није пут изласка из кризе, него пут продубљивања кризе. Ни једна револуција није била вредна губитака, које је нанела људском потенцијалу.
У савременом крхком свету расте значај чврстог ослонца, моралног, етичког, вредносног. У суштини, вредности су производ културно-историјског развоја сваке нације, уникални производ.
Формирајући своје приступе, ми ћемо се руководити идеологијом здравог конзервативизма.
За нас у Русији то нису апстрактни постулати, него лекције наше тешке, повремено трагичне историје.
Управо УН су у данашњем турбулентном свету носилац тог здравог конзевативизма у међународним односима, који је толико неопходан за нормализацију ситуације.
Наш конзервативизам је конзервативизам оптимиста, то је најважније. Ми верујемо да је стабилан и успешан развој могућ. Све пре свега зависи од наших сопствених напора.
Морамо да градимо социјалну државу.
Берђајев је говорио да у центру развоја увек мора бити човек. Човек је важнији него друштво и држава. Мени је веома стало да се у будућности сви ресурси друштва и државе сконцентришу око интереса човека. Томе свакако треба тежити.
Ми говоримо веома много позитивног, важног, али многе ствари наши партнери не желе да примећују.
И зате је само тако говорити бесмислено, морамо да остваримо то о чему говоримо. То није уопште једноставан задатак, али ми ћемо свакако на томе радити.
Изабрао, превео и подвлачио: В. Кршљанин