Цариградска патријаршија и ЦИА су активни су учесници у покушају атентата на турског председника Ердогана и државног удара
Као што сам већ писао, Реџеп Ердоган, преко њему блиских медија, највећих турских новина «Aydinlik», «Hyetert», «Dha», «Сumhuriyet» и других издања води кампању највећих размера за раскринкавање цариградског патријарха Вартоломеја. Информациони повод за то била је посета Истанбулу и патријарху Вартоломеју америчког државног секретара Помпеа, против које је под антиамеричким слоганом „Доле Фанар – светионик америчког империјализма у Истанбулу“, усмереном против ЦИА и Цариградске Патријаршије организовала «Турска омладинска лига», која подржава Ердогана.
Текстови чланака, објављени у поменутим новинама оповргавају тврдњу да је Ердоган одбио да се састане са Помпеом јер се оријентисао на Бајдена. У поменутим чланцима детаљно се описују чињенице о издаји Трампа од стране Вартоломеја и његовог „амбасадора у САД“ Елпидофора, кроз њихово вишемесечно понизно приклањање пред Бајденом, цитирају се јасне Бајденове изјаве о намери смењивања власти у Турској, објављују се чињенице о подршци и од стране Бајдена и од стране Цариградске патријаршије Фетули Гулену, кога Бајден намерава да врати у Турску на власт – и когнитивну и политичку: чињенице о вишегодишњој сарадњи патријарха Вартоломеја са Гуленом, е-маил преписка пуномоћника патријарха Вартоломеја и архиепископа Елпидофора протопрезвитера Александра Карлуциса са високим званичницима у САД, у којој он брани тог злочинца, представљајући га као великог, светлог и невиног човека… Чланци наводе чињенице о томе како је Карлуцис Гулену, уз помоћ официра ЦИА, чија се имена наводе, обезбедио дозволу боравка у САД.
То јест, Цариградска патријаршија и ЦИА су активни учесници у покушају атентата на турског председника Ердогана и државног удара. Чланци детаљно и са чињеницама описују историју спајање Цариградске патријаршије са ЦИА, почев од свргавања, смештаја у лудницу и убиства цариградског патријарха Максима, лојалног Руској Цркви, и инсталирања на његово место десантираног из САД патријарха Атинагоре (Спиру),закључно са чињницама о раду за ЦИА Вартоломеја и Елпидофора.
У ствари, Цариградска Патријаршија је престала да буде православна након смрти патријарха Јоакима Трећег, пријатеља руског цара Николаја Другог, који је заједно са волинским архиепископом Антонијем (Храповицким) организовао велико „руско пролеће“ у Галицији и Подкарпатској Русији, и борио се са унијатским „украјинством“.
Јоакима је наследио британски штићеник Мелетије Метаксакис, који је преласком на нови календар поделио православни свет. Он је објавио православљу, а посебно Руској цркви, прави рат – подржао је обновитељски и украјински аутокефалистички раскол у СССР-у, покушао је да свргне светог патријарха Тихона. Тада је митрополит Антоније (Храповицки) изрекао своју историјску пресуду Цариградској патријаршији: „Банда јеретика је заузела Фанар“.
Патријарх Максим је био компромисна фигура, али је био лојалан православљу, и због тога су га људи ЦИА прогласили лудим, свргли и убили – њима ни тада ни сада нису били потребни компромиси. Заправо, 1948. године Цариградска Патријаршија је предата из руку британских тајних служби америчким.
Како се подвлачи у чланцима, срастање Грчке архиепископије Цариградске Патријаршије у САД са ЦИА доводи до одласка верника. Саопштава се да је ЦИА сменила митополита Димитрија (Тракателиса) и на његово место довела архиепископа Елпидофора. Димитрије је разумео да је архиепископија Цариградске Патријаршије у САД, коју је створио агент британских тајних служби, патријарх Мелетије Метаксакис, од почетка била расколничка, јер је створена на канонској територији Руске цркве, која је 1970. године својој америчкој Митрополији дала канонску аутокефалију, након чега је митрополија постала Православна Црква у Америци. Димитрије је желео да се придружи канонској Православној Цркви у Америци заједно са читавом Грчком архиепископијом, због чега га је ЦИА и казнила.
Али он и даље има присталице које погађа цинизам и потпуна индиферентност архиепископа Елпидофора према учењу Православне Цркве, а посебно његова доктрина о улози Цариградске Патријаршије као аналога Бога Оца и „првог без премца“ у православном свету. Са становишта православне веронауке, та доктрина је јерес и они православни верници, који су остали у Грчкој архиепископији то разумеју.
У чланцима се фактографски описују структуре Цариградске Патријаршије у САД и посебно институција „архоната“, односно лобиста, међу којима су званично Џо Бајден и Горбачов, уз детаљне описе веза између архоната и ЦИА.
Стварање «ПЦУ» („Православне цркве Украјине“) се описује чињеницама као специјална операција ЦИА и подробно се цитирају одлуке Лозанске конференције, према којима цариградски патријарх сме да остане у Турској само под условом потпуног немешања у политику, што је он грубо прекршио и, према закону, мора да буде депортован из Турске. Он не само да у њој има „анти-рејтинг“, већ је он, како аутори доказују са чињеницама у рукама, активни учесник Гуленове завере и, према томе, непријатељ Турске.
Ове ставове у највећим турским медијима и кључној пропредседничкој омладинској организацији Турске треба сматрати сигналом од самог Ердогана. Сигнал о томе да, остварујући свој „неоосмански империјални пројекат“, он види да је у САД, а посебно под Бајденом, осуђен. Гулен, патријарх Вартоломеј, архиепископ Елпидофор и ЦИА су у ниском старту. Ердоган схвата да је „немогуће ратовати на два фронта“ и јасно ставља до знања да је, упркос постојећим неслагањима, спреман да преговара са Русијом о читавом спектру питања, укључујући верско-политичка. Конкретно, то би могла бити помоћ Руској Цркви у отварању Егзархата у Турској уместо Цариградске патријаршије, непријатељске према Турској и Русији, и осујећивање планова Вартоломеја и нове молдавске председнице Санду, да Руску Цркву избаце из Молдавије, а пре свега из туркофонске православне Гагаузије.
Уопште, упркос свим разликама и противречностима интереса Русије и Турске, интереси „Трећег Рима“ и „новог Османског султаната“ у Гагаузији се поклапају након доласка на власт у Кишињеву штићенице Сороша и Бајдена, присталице ЛГБТ Маје Санду, која је непријатељ, како руског Тираспоља, којег је основао Суворов, тако и туркофонског православног гагаузског Комрата. У овој ситуацији и Москва и Анкара су подједнако заинтересоване за федерализацију Молдавије и минимизирање председничке власти у њој, за стицање пуноправног државног, међународно признатог статуса и Придњестровске Молдавске Републике и Републике Гагаузије.
Изузетно је опасна за Ердогана ситуација у којој Цариградска патријаршија намеће своје «покровитељство», односно регрутовање од стране ЦИА и Гулена, Гагауза, како у самој Гагаузији, где се Цариградска Патријаршија ангажује, тако и у самој Турској, где је за врбовање стотина хиљада Гагауза Цариградска Патријаршија поставила купљеног издајника гагаузског народа о. Виктора Капушу.
У таквој ситуацији Ердоган би сасвим могао бити заинтересован за замену Цариградске Патријаршије, непријатељске према Анкари и Москви, Руском Православном Црквом у Турској. Егзархат Руске Цркве у Турској могао би тада бити само почетак. Руска Црква би могла да рукоположи легалну епископију Турске Православне Цркве основане под Ататурком. Да би се православни Гагаузи спасили од „кривославне“ Цариградске патријаршије, требало би максимално искористити искуство православне татарске заједнице Московске Патријаршије.
Чини се да Ердоган све то разуме, с обзиром да опет и опет преко својих медија шири офанзиву против „банде јеретика, која је заузела Фанар“. Новине „Ајдинлик“ пишу о расколу у Грчкој архиепископији САД, о томе да присталице православног архиепископа Димитрија (Тракателиса), кога су свргнули јересијарси Вартоломеј и Елпидофор, не намеравају да их трпе. Чланак детаљно описује историју преврата Вартоломеја и Елпидофора против Димитрија и наводи да су присталице архиепископа Димитрија, који се противе јереси Вартоломеја и Елпидофора, отвориле веб сајт Helleniscope, на којем је објављена детаљна историја завере Вартоломеја и Елпидофора против архиепископа Димитрија, његовог незаконитог свргавања и гажења православља од стране Вартоломеја и Елпидофора. Чланак такође описује злокобну улогу Гуленовог саборца Карлуциса.
Чланак у турским новинама детаљно описује и „томос“ „ПЦУ“, а саму „ПЦУ“ карактерише као структуру која је потпуно подређена Цариградској Патријаршији, па је, према томе, непријатељ Турске и Ердогана у Украјини, меша се у његове односе са Кијевом, а Вартоломеј је „ мајмун ЦИА“. Детаљно се цитира увреда и отворена јерес Вартоломеја о Блаженејшем митрополиту Кијевском и све Украјине Онуфрију, и цитирају се речи Вартоломеја, који је Блаженејшег митрополита Онуфрија назвао „грађанином са пребивалиштем у Кијеву“. Негирање статуса, достојанства, апостолског прејемства Блаженејшег митрополита Онуфрија, према учењу Цркве, неопростиви је грех хуле на Духа Светога, који чини Вартоломеј, који је прогласио «кијевским митрополитом Епифанијем» грађанина Думенка, који нема достојанство и апостолско прејемство.
Овај чланак такође детаљно описује и чињеницу да расколничка „ПЦУ“ Цариградске Патријаршије пуца по шавовима. Шеф „Кијевске Патријаршије“ Филарет (Денисенко), који је у њу и формално укључен, и захваљујући коме је створена „ПЦУ“, неповратно је и бескомпромисно разочаран потчињавањем „ПЦУ“ Цариградској Патријаршији и укидањем „Кијевске Патријаршије“ коју су контролисали он и ЦИА власти у Кијеву. Такође се помиње како су Филаретови активисти учествовали, заједно са верницима Украјинске Православне Цркве, у масовној протестној акцији у центру Кијева против јересијарха Вартоломеја 3. децембра, када су многи православни хришћани држали плакате који су одражавали суштину ствари: „Вартоломеј је мајмун Вашингтона“ и захтевали да се Вартоломеј анатемише…
„Ајдинлик“ у свом чланку резимира чињеницу да „електронска екуменска патријаршија“, како је названа Цариградска Патријаршија, не само да крши одлуке Лозанске конференције и гази међународно право, већ се меша у унутрашње ствари других држава и распирује верски рат у Украјини у интересу САД и Грчке и тиме подрива односе Турске, Украјине и других држава са којима Турска одржава односе и, према томе, више се не сме налазити на територији Турске. Звучи као пресуда…
https://ruskline.ru/news_rl/2020/12/09/sultan_protiv_eresiarha_vynesenie_prigovora